Naglašenije obline odavno su trend među poznatim damama, bez obzira na rizik i probleme koje takve operacije mogu da donesu. Iako se kod mnogih “iz aviona vidi” šta su operisale, one o tome uglavnom ćute. Međutim, kada im se zdravlje zakomplikuje zbog silikona, tada odlučju da progovore i objasne kroz kakav su pakao prošle zarad većih zadnjica ili grudi.

Zbog čega je toliko rizična ova estetska operacija, i kada implanti mogu biti kobni po život, pitali smo dr Igora Maljkovića, specijalistu plastične i rekonstruktivne hirurgije.

Na početku razgovora, dr Maljković je istakao kako kod uvećanja zadnjice postoji mnogo činjenica koje ovu operaciju čine rizičnom i nezahvalnom.

“U trenutku kada nema dovoljno masnog tkiva za preoblikovanje zadnjice, moramo raditi sa implantima koji se mogu postaviti pod kožu, pod mišić, ili u mišić, i tim redosledom ide težina – najlakše je pod mišić, a najteže u mišić, jer tada nemate u hirurgiji jasan plan gde se stavljaju već ih ugrađujete prema znanju i osećaju. Implante za grudi vi gledate, da se tako izrazim, dok se na implantima u zadnjici sedi – ne bukvalno, ali sama činjenica da su postavljeni u mišiću koji je jako aktivan dok se krećete, hodate, ležite, dovodi do kontrakture kapsule, odnosno pojave da se opna oko implanta jako stvrdne”, rekao je dr Maljković, koji je potom nastavio sa pojašnjenjem ostalih problema vezanih za ovaj zahvat.

“Drugi veliki problem je pomeranje implanta, odnosno dislokacija. Mišić njih pomera kako njemu odgovara, jer on nije napravljen da ima pola litra stranog tela u sebi. Sledeća jako bitna stvar je ta što devojke često dolaze sa željom i zahtevom za najvećim implantom koji može da stane. To su na tržištu jedini implanti na koje nemate garanciju ni na poziciju, ni na to da li će se stvoriti neke komplikacije oko opne”, navodi on i dodaje kako su bakterije jako prisutne u toj regiji, što predstavlja još jedan problem u nizu.

“Postoji još jedan veliki problem. Oko tih implanta imate ogromnu količinu bakterija, samom anatomijom, tako da su oni u startu pod rizikom od ulaska bakterija. Čak i ako bakterije uđu, a ne naprave odmah jasnu infekciju, često se pravi ta subklinička infekcija, koja kasnije dovodi do izbacivanja implanta. Nekad se to jako brzo desi, dva ili tri meseca nakon zahvata, tako da su to jako nezahvalne operacije. Takođe, procenat zadovoljstva povećanjem zadnjice nije nije ni približno tako visok kao procenat zadovoljstva kada je u pitanju povećanje grudi.”

Na pitanje da li su njegove pacijentkinje upoznate sa svim problemima i rizicima, dr Maljković odgovara potvrdno, ističući kako one same svesno preuzimaju rizik.

“Apsolutno im uvek pričam i objašnjavam sve rizike, ali pacijentkinje koje dolaze su rešene i svesno preuzimaju rizik.”

Nakon toga pitali smo dr Maljkovića da li postoji rizik prilikom uvećanja grudi, i koliki je naspram onog kojeg imamo kod uvećanja zadnjice.

“Rizik je znatno manji, a i garancije su bolje. Sada devojke dobijaju doživotne garancije na kvalitet implanta, deset do petnaest godina na poziciju, na kontrakturu kapsule, i sve ostalo što se može desiti, tako da su s te strane pacijentkinje poprilično zaštićene. Mi te implante redovno testiramo, i kada nam dođe pacijentkinja na pregled, damo joj implant u ruke, i tražimo da ga stegne koliko god može. Jednom smo ih na kongresu gazili kolima. Osam puta je automobil prešao preko implanta pre nego što je pukao, ali u nekim situacijama naše telo uspe da ga pocepa, zato što su jako velike sile u toj kapsuli kada počne kontraktura. Tada procuri gel, i implant pukne, ali to nije ništa strašno niti opasno po zdravlje, ni po život”, rekao je dr Maljković i dodao kako se implanti češće menjaju zbog nezadovoljstva veličinom.

“Implanti se najčešće menjaju jer pacijentkinja želi drugačije ili veće grudi. 80% promena implanta prouzrokovana je time”, otkrio je dr Maljković koji je potom objasnio postoje li pacijentkinje koje su zavisne od estetskih zahvata.