U jednom članku pročitao sam da 60 miliona Amerikanaca ne voli izgled svog nosa. Nisam nigde našao podatak koliko je onih koji ne vole izgled svog već operisanog nosa.

Estetska operacija nosa, rinoplastika, jedna je od najtraženijih u estetskoj hirurgiji. Izvode je razni specijalisti – pre svega plastični hirurzi, ali i maksilarni hirurzi i ORL specijalisti, i s vremena na vreme desi se da estetski rezultati ne budu na nivou očekivanih. Nažalost, kod operacije nosa gotovo da nema prostora za greške, zbog njegovog centralnog položaja na licu, kompleksnog trodimenzionalnog oblika i često nepredvidivog zarastanja. Iz tog razloga čak i najboljim hirurzima ponekad zaosztaju sekundarni deformiteti nosa posle operacije.

Šta utiče na krajni izgled nosa : početni izgled zbog kojeg se pacijent javio lekaru, komunikacija između hirurga i pacijenta, teorijsko znanje hirurga, planiranje i veština izvođenja operacije, postoperativni tok i zarastanje. Da bi nos lepo izgledao sve ovo mora proći savršeno.

Kako mi često dolaze na reoperaciju pacijentkinje koje su na drugom mestu operisale nos vidjam dve grupe problema.

Prva je „nedovoljno“ operisan nos. U ovom slučaju nije uklonjeno dovoljno tkiva, rskavice ili kosti i potrebno je ponovo uraditi kompletnu rinoplastiku, pazeći na ožiljke od prethodnog zahvata. To je u domenu plastičnog hirurga i mogu se očekivati dobri rezultati, iako je anatomija izmenjena.

Mnogo veći problem je „preoperisan“ nos koji nastaje kada je uklonjeno ili oštećeno više tkiva nego što je potrebno. Tada je neophodno raditi i rekonstruktivni zahvat , bilo preoblikovanjem, pomeranjem ili dodavanjem rskavica koje će korigovati deformitet. Često se viđa previše uklonjena grba i nedovoljno dobro urađen vrh nosa – tipična „ski skakaonica“ koja se mora pažljivo korigovati dodavanjem i oduzimanjem tkiva.

Posle kod perioda treba razmišljati o sekundarnoj rinoplastici? Uvek treba sačekati bar 6 meseci, a ja preporučujem i godinu dana. Za to vreme tkiva su zarasla i nos ima svoj konačni izgled, a vaskularizacija se normalizovala.

Šta treba očekivati od sekundarne operacije : poboljšanje izgleda, a ne nos iz časopisa. U sekundarnoj operaciji uvek postoje ograničenja i ne treba očekivati čuda, iako se i ona dešavaju.

U zavisnosti od izgleda nosa posle prve operacije, a imajući u vidu želje pacijenta odlučuje se da li će se raditi sekundarna operacija nosa. Generalno, sve što nije savršeno zaslužuje popravku, ali samo ako je mogućnost za korekciju velika uz malu šansu za pogoršavanje stanja. Svakako je uvek to kompleksan zahvat koji, mora se priznati, mnogi hirurzi izbegavaju da rade.

Umesto zaključka, evo fotografije jedne moje pacijentkinje kojoj sam radio reoperaciju i jedne uzete iz davno objavljene knjige o operacijama nosa .

Za sva pitanja ili konsultacije možete mi se obratiti putem e-maila ili Facebook naloga.