Godinama smo masno tkivo smatrali energetskom rezervom koja često kvari izgled tela, ali sa razvojem tehnika liposukcije i transfera masnih ćelija upotreba ovog tkiva u estetskim intervencijama se proširila poput šumskog požara. Pošto mi pacijentkinje veoma često predlažu da im uzmem malo sa stomaka i premestim na grudi pokušaću da vam malo približim lipotransfer, kako se stručno zove presađivanje ćelija masnog tkiva

.

Lipotransfer svoju veliku popularnost duguje, za početak, liposukciji, metodi kojom preoblikujemo telo uklanjanjem viška masnog tkiva. Sad te uklonjene ćelije masnog tkiva više ne bacamo već ih na poseban način pripremamo i prenosimo u druge regije. Osim lica, koje je, po pitanju volumena za lipotransfer, mala regija, grudi i zadnjica su glavne regije na kojima se vrši transplantacija masnih ćelija. Naravno, grudi su jedinstvene, najpre jer su simetrični parni organ izložen pogledu, a i vrlo dobro znamo koliko dobro izgledaju posle povećavanja silikonskim implantima.

Pa, zašto onda još uvek koristimo silikone, a ne prebacujemo svima masne ćelije sa stomaka, gde ih je puno i gde nam nisu potrebne, u grudi, gde bi mogle lepo da posluže, kako mi je predlagano mnogo puta?

Odgovor nije baš lak, ni kratak, ali treba znati da tkiva dojke „nerado“ prihvataju nove ćelije. Ako se transfer masti obavi u površnom sloju, veliki broj ćelija neće preživeti, dok su grudni mišići toliko čvrsti da ne dozvoljavaju ubacivanje velike količine masti. Takođe, tokom postupka ne smeju se praviti „jezerca“ od ćelija, već se one moraju slagati u tanke linije. Zbog svega toka mišići se moraju pripremiti, „razmekšati“ posebnom tehnikom nošenja vakuumskog aparata koji će razvući mišićne ćelije i omogućiti ima da prime više masnog tkiva. No, taj proces traje … nekad 30 nekad i do 60 dana. A transfer masnih ćelija nekad (skoro uvek) mora biti ponavljan, kako zbog postizanja simetrije, tako i zbog onog famoznog preživljavanja ćelija koje može biti različito na levoj i desnoj dojci i koje dovodi do asimetrije ili konturnih deformiteta.

Takođe, zbog potrebne količine tkiva koja treba biti preneta pojedine žene nisu kandidati za lipotransfer, bilo zbog željene veličine dojki ili zbog gracilne konstitucije. Rezultati koje postižemo pokazuju da transfer masnog tkiva može biti veoma uspešan u određenom procentu visoko motivisanih i pravilno odabranih pacijentkinja kod kojih je u pitanju malo povećanje dojki ili korekcija manjih deformiteta. Pitanje na koje još uvek nemamo odgovor je da li matične ćelije iz masnog tkiva prenete u dojku utiču na češće pojavljivanje karcinoma dojke i da li otežavaju ranu dijagnostiku istog.

Injekcije masnog tkiva još uvek su metoda u povoju i zahtevaju još usavršavanja da bi mogle davati konstatno dobre rezultate, a uz to ostaje kao kritični faktor selekcija pacijenata. Iz tog razloga injekcije masnog tkiva treba posmatrati kao dopunu, kao sredstvo kojim možemo korigovati manje nepravilnosti na dojkama, bilo one koje zaostaju posle uklanjanja malih tumora ili, u retkim slučajevima, kada se radi mastopeksija ili augmentacija i kada je potrebno samo malo popraviti konturu dojke. Za sve ostale slučajeve, za sve one koje bi želele povećanje grudi sad i ovde, tu su silikonski implanti. Njih ima, po mojim procenama bar oko 1000 modela na tržištu, i za svakog se može naći odgovarajući.

Ukoliko imate još pitanja, slobodno mi se obratite putem e-maila igormaljkovic@yahoo.com ili putem Facebook stranice.